Svi dobro znamo za reku Kolorado i njen kanjon, koji je najpoznatiji i najslikanji kanjon na svetu, a da li ste znali koji  je najdublji kanjon na svetu? Najdublji kanjon na svetu je Jarlung Cangpo kanjon, koji se nalazi na Tibetu u Kini, i sa dubinom 6000 metara zauzima prvo mesto najdubljih kanjona sveta.

U našoj neposrednoj blizini, iako mi toga nismo svesni, nalazi se prava lepota i nebrušeni prirodni dijamant. U pitanju je najdublji kanjon u Evropi – kanjon reke Tare. Njegova dubina dostiže čak i do 1333m, a dugačak je 149km. Kanjon Tare je i pod zaštitom UNESCO-a, kao prirodno blago značajno za celu planetu, a od 1977 uvrštena je u njegov program “Čovek i biosfera”. Treba reći da je Tara ispunila čak tri uslova za prijem u UNESCO: geološki, hidrološki i biološki fenomen (za upis u listu dovoljan je samo jedan). U samom kanjonu se krije preko osamdeset pećina, koje su još uvek relativno istražene, a u nekima su pronadjeni tragovi praistorijski ljudi. Ovaj kanjon je svakako jedna spečificna lokacija, koja još uvek čeka da bude potpuno istražena, a sa svojom specifičnom florom i faunom opet dokazuje da je posebna u svakom smislu.

Kada smo već kod flore i faune Tare, bitno je spomenuti i Crna Poda. Crna Poda su proglašena za strogi prirodni rezervat, i najinteresantniji oblici crnog bora, borovi visoki čak i do 50m i stari 400 godina nalaze se baš ovde. Masivi kanjona daju i odlične uslove za nastanjivanje divokoza. Divokoza je inače stanovnik planinskih visina i strmina i lako se kreće po kanjonima. Ne vredi pričati o Tari, a ne spomenuti impozantni i veličanstveni mostu na Đurđevića Tari. Ovaj neobično dug i visok most, sa koga se, reklo bi se, pre leti nego šeta ili vozi, grandiozan je po svojoj konstrukciji, ali i znamenit i poseban po svojoj sudbini i ulozi kroz istoriju. Kada je 1940. godine most izgrađen, držao je dva svetska rekorda, od kojih jedan drži i dan danas. Njegov prvi, a ujedno i najveći (od ukupno 5) betonskih lukova, ima raspon od 116m, a tako nešto do tada nikada i nigde u svetu nije izvedeno. Drugi, ne manje bitan rekord, koji ni dan danas nije nadmašen (a zbog napretka građevine, verovatno neće ni biti) je izgradnja drvene skele za potrebe izgradnje mosta, čija je cena bila cak 40% ukupne cene mosta. Osim toga, most na Tari dugo je važio i za najveći drumski most od armiranog betona u Evropi. Most je visok 172m iznad reke Tare, a ono što je dodatno interesantno, i što doprinosi adrenalinskom šoku kada se na njemu i nađete, jeste činjenica da je dug 350m, a širok tek toliko da na njemu mogu da se mimoiđu automobil i autobus.

Osim svih ovih “tehničkih” podataka, jedinstvenom skupu osećaja koji imate dok posmatrate ovaj most, doprinose i razne legende o njemu. Jedna on njih, vezana je za čuvenog Lazara Jaukovića, koji je bio jedan od inženjera zaslužnih za ovo grandiozno delo, a koji kasnije ulazi u legendu kao tvorac koji je bio prisiljen da sruši svoje najlepše delo. Na samom početku drugog svetskog rata, iz bezbednosnih razloga je ovo morao da učini, da bi kasnije i sam bio streljan na svojoj najvelelepnijoj građevini. Danas se pored mosta, u spomen na Lazarevo junaštvo, nalazi i njegova bista koja svedoči pričama o mostu i hrabrosti, zahvaljujući kojoj širom sveta putuje priča o “ocu” koji je svoje “čedo” morao da “ubije”. Most je danas atraktivan za sve vrste ekstremnih sportova, počev od samog raftinga Tarom, pa do bandži džampinga i zip lajninga. Pozivamo Vas da posetite ovo čudo prirode i svim svojima čulima se uverite u lepotu o kojoj se toliko priča.